Balkanski slalom rafting reprezentacije Kazahstana

Prethodnih dana smo bili svedoci prave avanture raftera iz Kazahstana. Njihov plan je bio da se takmiče na Evropskom prvenstvu u Banjaluci 27-30.5.2026. gde su prijavili jednu žensku i jednu miks ekipu i gde su se već takmičili 2022 i 2024. S obzirom da im je za Bosnu i Hercegovinu potrebna viza, plan je bio da je po dolasku dobiju u BH ambasadi u Beogradu kao i ranijih godina, ali to je samo bio plan...

U nedelju 24.5. uveče je njih 7 došlo letom iz Astane, a umesto da u ponedeljak ujutro vize budu gotove i da po njih dođe mini-bus iz Banjaluke po njih 7 i još 4 koji su u Beograd stigli koji dan ranije, nešto se zakomplikovalo...

U ponedeljak 25.5. saznajemo da postoji neki tehnički kvar u sistemu, da ambasada nekoliko dana ne izdaje vize i da se ne zna kada će sistem proraditi, organizatori zovu u njihovo ministarstvo bezbjednosti u Sarajevu, "urgiraju" ali bez uspeha. Neplaniran dan više u Beogradu, ali lepo, neka obiđu grad, ima šta da se vidi, a i do srede popodne treba da su u Banjaluci na prijavi timova, ima vremena, valjda će sistem proraditi, u ambasadi su svi upućeni u problem, ne bi trebalo da bude problema, ili bi...

U utorak 26.5. ništa novo u ambasadi, ali nam se uveče Anatolij javlja iz policijske stanice na Novom Beogradu u koju su njih svih 11 privedeni. Veliša i ja stižemo u stanicu gde saznajemo razloge : Tamara i Viktorija koje su sa muževima u subotu bile u gradu, našle su se i na protestima gde ih je neko video, pratio, evidentirao i na kraju kada su i ostali došli kod njih u smeštaj i sve uhapsio. Za njih četvoro je procedura bila sledeća : privođenje u deportacioni centar u Padinskoj skeli a potom i deportacija iz Srbije avionom u zemlju po njihovoj želji i mogućnosti. Ni ambasador Kazahstana im nije mogao pomoći, a status kvo u administraciji BiH je ubio i poslednju nadu da svi zajedno mogu da dobiju vize i odu na Evropsko prvenstvo u raftingu gde su bili uredno pozvani i za šta su uredno platili svoje kotizacije. Sa ostalih 7 kojima je prekršaj bio neprijavljen boravak, koji ne bi morao ni da se prijavljuje jer su po planu trebali da produže za BiH nekoliko sati po dolasku u Beograd, smo izašli iz policijske stanice koja se nalazi preko puta Aleje Srpsko-Kazahtanskog prijateljstva i spomenika njihovom pesniku Žambilu Žabaevu. Da znaju da je sve ovo oko viza, boravka, privođenja i deportacija samo jedan prijateljski gest prijateljskog naroda.

Sreda 27.5. je bila krajnji rok za dolazak timova pa je učešće na ERC otpalo kao opcija, četvoro uhapšenih biraju let za Tiranu u sredu uveče pa su na aerodrom dovedeni u pratnji policije. Iz Tirane su mogli malo do mora, pa će odatle birati letove prema Istanbulu i Almatiju, a ostaje pitanje šta sad sa preostalih sedmoro : u BiH ne mogu, samim tim njih 5 od 7 moraju i da otkažu planirane povratne letove iz Sarajeva i bukiraju neke druge letove, pa se jedna ideja nameće kao rešenje : da idu sa nama na 27. Limsku regatu, čamce, opremu, smeštaj i prevoz imamo , pa nam stvarno ne predstavlja problem da ih povedemo tamo gde smo ranije bili i redovni učesnici...tako da su me Kazahstanci motivisali da odem negde gde me je inače mrzelo da idem, pa nakon svih dnevnih obaveza u četvrtak uveče 28.5. krećemo sa 3 automobila nas jedanaestoro, pet naših (Kaća, Aleksa, Džoni, Veliša i ja)i šest Kazahstanaca (Natali, Anseli, Boka, Ksenija, Nikita i Anatolij, a njihov drug Vova je imao let iz Beograda u subotu pa nije išao na regatu). Preko autoputa, Zlatibora i Brodareva stižemo kasno u noć u selo Novšiće koje nam je bilo baza za prve dve etape regate.

Prvi dan regate 29.5. - start na Plavskom jezeru, dobra organizacija dočeka, ljubazni i uslužni domaćini iz TO Plav, prigodan kulturno umetnički program sa folklorom i svega 6 čamaca - 2 naša, 2 Simova iz Prijepolja i 2 Baćkova iz Etno sela "Koljeno" iz Ulotine, sada mi je nekako drago što smo tamo, na najlepšem delu reke, dobrom vodostaju, savršenim vremenskim uslovima...25 kilometara raftinga od Plava do Andrijevice, uvek savršeno. Nakon raftinga smo bili pozvani u Berane, u restoran i kamp Viaggio, gde je TO Berane organizovala večeru za sve učesnike regate. Kazahstanci su bili oduševljeni dočekom i pažnjom domaćina koji su im uručili i prigodne poklone.

Drugi dan regate 30.5. je startovao iz Berana, a Tifran su i ove godine obezbeđivali članovi vatrogasnog društva iz Berana. Nakon prolaska kroz Tifran nismo išli dalje mirnim delom doline Lima, nego smo otišli u Đalovića klisuru, mesto koje će nam sve češće biti usputna stanica za odmor i osveženje. Do klisure vodi novi put, u izgradnji je i žičara, a iz klisure se može ići i u Đalovića pećinu.Nakon ovog izleta sišli smo u Kafanu "Putnik" Ljubiše Konatara na večeru i muziku, gde se već poslednjih 10 godina tradicionalno organizuje kamp na kraju drugog dana regate.

Start trećeg dana 31.5. je bio manastir Kumanica, jer zbog birokratskih procedura se ne može rekom ući iz Crne Gore u Srbiju, a s obzirom na koje su prepreke nailazili Kazahstanci, bolje je bilo da ne rizikujemo, mada smo se i navikli na hapšenja i deportacije. Nakon lepog trećeg dana raftinga kroz kanjon Lima došlo je vreme za rastanak od dela ekipe. Natalija koja ima US vizu i Nikita koji ima Ruski pasoš i koji su jedini mogli u BiH bez vize su iz Priboja otišli autobusom za Sarajevo odakle su imali povratni let. Aseli i Boka koje su izabrale let iz Podgorice su iz Prijepolja autobusom nastavile za Budvu, a Anatolij i Ksenija su došli u Beograd.

1.6. smo Anatolij i ja došli u ambasadu BiH gde nam je službenik rekao da im još nije proradio sistem. S obzirom da je Evropsko prvenstvo završeno 30.5. dobili smo potvrdu da nisu dobili vize zbog tehničkih problema u sistemu, pa je za nadati se da će im organizatori i avio kompanije refundirati deo troškova. Zabavno mi je bilo videti kako čovek iz ambasade objašnjava čoveku iz Azije koji poslom treba da ide u BiH "system is not working, bolan, tell your company to call the ministar in Sarajevo..."

2.6. smo otišli i na Ibar, Ksenija, Anatolij, Veliša i ja, gde smo odradili trening i rafting obuku sa studentima Fakulteta za Sport i Fizičko Vaspitanje Državnog Univerziteta u Novom Pazaru u sklopu predmeta Nastava u prirodi pa smo tako kompletirali boravak naših prijatelja i koliko-toliko im popunili neplanirane praznine

Kazahstan je bivša Sovjetska republika koja se manjim zapadnim delom nalazi u Evropi, a najvećim delom u centralnoj Aziji. Najveći grad i kulturni centar je grad Almati odakle su i naši prijatelji i koji se nalazi u jugoistočnom delu ove velike zemlje. Almati je okružen visokim planinama, oni treniraju na jezerima u blizini grada, a takmičenja za rafting i komercijalni rafting se održavaju i na rekama Čilik (Šilik) (na istoku 150 km od grada) i Koksu (severoistočno, oko 250 km od Almatija). Rafting u Kazahstanu nije priznat i pomognut od strane državnog ministarstva sporta, ali imaju jedinstven savez, dobro organizovana takmičenja, takmičari prolaze odgovarajuće obuke, najbolji timovi dobijaju mogućnost da se takmiče. Njihovi takmičari godinama učestvuju i na takmičenjima IRF (učestvovali 2022 i 2024 u BiH) i WRF (učestvovali su na takmičenjima u Turskoj i Indiji), redovni su učesnici Foruma "Bela voda Sibira" (Whitewater Siberia) u Gornjoaltajskom kraju u delu Rusije koji im je "blizu" (na oko 1800 km).

Iako svoj prvobitni cilj nisu ostvarili na ovom Balkanskom slalomu, jer ove godine su ostali bez prilike da se takmiče sa najboljim evropskim reprezentacijama na Vrbasu, ipak nisu bili ostavljeni, bili su deo jednog drugačijeg, ali takođe velikog i značajnog rafting događaja koji se 27 godina održava na Limu, jednoj od najuzbudljivijih reka na Balkanu, ali i šire. Dobrom pripremljenošću i pristupom na reci su ostavili dobar utisak i na reci i van nje.

Ovog vikenda već imaju po planu i kalendaru Kup u raftingu na reci Čilik. Želim im lep događaj, pa ko zna, ako nađemo neki jeftini let i skupimo neku ekipu, možda i odemo na neko njihovo takmičenje. Jeste daleko, ali nam ne treba viza i ne moramo da idemo preko ambasade BiH.

Dušan Jokić

Rafting klub Tifran

www.tifran.org

Za Rafting Asocijaciju Srbije

www.raft.rs